Vodič za pokretanje biznisa u Srbiji - korak po korak

Pokretanje sopstvenog posla za mnoge je životni izazov koji donosi slobodu, ali i veliku odgovornost. Bilo da maštate o prodavnici zdrave hrane, proizvodnji testenine, butiku sa neobičnom garderobom ili frizerskom salonu, put od ideje do prvog prometa uvek prolazi kroz istu prepreku - poznavanje zakonskih propisa i administrativnih koraka. Ovaj tekst vam donosi detaljan pregled svega što treba da znate, od prikupljanja dokumentacije do svakodnevnog poslovanja, bez suvišnih komplikacija i skrivenih troškova.

Prvi korak: osnivanje preduzetničke radnje ili privrednog društva

U Srbiji većina malih i srednjih biznisa počinje kao preduzetnička radnja (STR) - najjednostavniji oblik poslovanja, sa nižim troškovima osnivanja i jednostavnijim knjigovodstvom. Alternativa je društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), koje zahteva veći osnivački kapital i obimnije izveštavanje, ali pruža i veću zaštitu lične imovine. Za početnike, naročito u uslužnim delatnostima i trgovini manjeg obima, preduzetnička radnja je gotovo uvek bolji izbor.

Postupak registracije danas je znatno pojednostavljen zahvaljujući jednošalterskom sistemu registracije privrednih subjekata koji sprovodi Agencija za privredne registre (APR). Podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje, na istom šalteru dobijate i dodelu poreskog identifikacionog broja (PIB), čime je cela procedura završena u roku koji ne traje duže od pet dana od podnošenja prijave. Ovaj sistem je zaživeo kako bi se smanjila birokratija i omogućilo da se za manje od jedne radne nedelje registrujete i dobijete sve potrebne brojeve.

Dokumentacija i troškovi pri registraciji

Preduzetnička radnja registruje se popunjavanjem obrasca koji se preuzima sa sajta APR‑a ili direktno u njihovim prostorijama. Obavezna dokumentacija uključuje ličnu kartu, dokaz o uplaćenoj taksi i popunjenu prijavu. Naknade su sledeće: registracija preduzetnika iznosi 1.200 dinara, a registracija promene podataka 700 dinara, s tim što se za svaku dodatnu promenu plaća još 300 dinara. Ako prijavljujete prostor van poslovnog sedišta, za svaki prostor se plaća po 700 dinara. Rezervacija naziva košta 1.000 dinara, a brisanje preduzetnika 1.000 dinara. Za izdavanje izvoda i potvrda takođe postoje taksene obaveze - na primer, izvod o registrovanim podacima je 800 dinara, a potvrda da niste registrovani 400 dinara.

Kada dobijete rešenje o registraciji, sledeći korak je izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika, pri čemu naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje koji je naveden u rešenju APR‑a. Bez ispravnog pečata ne možete otvoriti poslovni račun ni potpisivati ugovore sa dobavljačima, zato ovaj korak ne treba preskakati ili odlagati.

Poreska uprava i dodela PIB‑a

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja (PIB). To je jedinstveni i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta. Zahvaljujući integraciji sa APR‑om, od 6. maja 2009. godine PIB se dobija istovremeno sa rešenjem o registraciji osnivanja privrednog subjekta. Više nema potrebe da posebno idete u Poresku upravu i čekate odvojeni postupak.

Otvaranje poslovnog računa u banci

Privatni preduzetnik otvara tekući račun (ranije žiro račun) kod poslovne banke, u skladu sa odredbama Zakona o platnom prometu. Računi se mogu otvoriti u jednoj ili više banaka. Dokumentacija koja se zahteva obuhvata: zahtev za otvaranje računa (dobija se u banci), rešenje o upisu u registar, izvod iz poreske evidencije koji sadrži PIB, kao i karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima, overen pečatom. Ovaj obrazac se takođe popunjava u banci, a potpis se overava na propisanom obrascu.

Nadležni inspekcijski organi i ispunjenost minimalno tehničkih uslova

Određene delatnosti ne mogu početi sa radom dok se ne pribavi rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. Ovo se naročito odnosi na oblasti koje nose povećan rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ako planirate biznis u sektoru proizvodnje i prometa opasnih i štetnih materija - kao što su nafta i naftni derivati, otrovi, lekovi, boje i lakovi i druga hemijska sredstva - morate pribaviti odgovarajuće dozvole pre početka obavljanja delatnosti. Isto važi i za obavljanje zdravstvene delatnosti, kao i za industrijsku proizvodnju životnih namirnica i promet svežeg mesa.

Provera ispunjenosti propisanih uslova vršiće se u redovnom postupku inspekcijskog nadzora tokom obavljanja delatnosti. To znači da inspekcijski organi imaju pravo da nenajavljeno posete vaš poslovni prostor i provere da li su svi zakonski standardi ispoštovani. Zbog toga je od ključne važnosti da pre prvog radnog dana sve bude u skladu sa propisima - od ventilacije i protivpožarne zaštite do sanitarnih uslova i obučenosti zaposlenih.

Fiskalizacija i obaveza uvođenja fiskalne kase

Prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost i pratećoj uredbi, privatni preduzetnici su u obavezi da nabave fiskalnu kasu od ovlašćenog proizvođača ili servisera. Pre početka evidentiranja prometa, fiskalna kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika Poreske uprave. Zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, a može biti izrečena i mera zabrane obavljanja delatnosti. To nije sitnica koja se može odlagati - inspekcija proverava fiskalne kase redovno i bez najave.

Postoje, međutim, i izuzeci. Fiskalna kasa nije obavezna za određene delatnosti, među kojima su: prodaja karata u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju, prevoz robe u drumskom saobraćaju, taksi prevoznici, banke i druge finansijske organizacije, osiguranje i reosiguranje, PTT usluge, advokatski poslovi, zatim ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe (kolporteri), prodaja preko automata i prodaja proizvoda putem štampanih i elektronskih medija koja se naplaćuje pouzećem. Takođe, od uvođenja fiskalne kase oslobođeni su poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti.

Posebno je važno istaći da je od 1. juna 2009. godine obaveza korišćenja fiskalnih kasa proširena i na turističke agencije i zdravstveni sektor. U zdravstvu se to odnosi na usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i na veterinarske ustanove, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja i poslova dezinfekcije i deratizacije. Istovremeno se prilikom ugovaranja o nabavci fiskalne kase vrši i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka (GPRS), čime se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija kontrola poreskih obveznika. GPRS ne moraju da nabave prodavci na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta prodaje.

Paušalno oporezivanje i vođenje knjiga

Jedno od najčešćih pitanja novih preduzetnika je da li mogu poslovati po sistemu paušalnog oporezivanja. Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige, izuzev knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO), koja je zapravo spisak faktura i uplata na račun. Oni mogu podizati novac sa poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja, a tako podignut novac nije potrebno ni pravdati firmi niti knjigovodstveno obrazlagati. Paušalno oporezivanje dostupno je pretežno zanatlijama i proizvodnim delatnostima, ali ne i trgovini i ugostiteljstvu. To znači da će većina onih koji planiraju prodavnice, butike ili kafiće morati da vode dvojno knjigovodstvo i angažuju profesionalnog knjigovođu.

Lista delatnosti koje su obuhvaćene paušalnim oporezivanjem je raznolika: nosači, čistači obuće, sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova, prodaja pečenih i kuvanih poljoprivrednih proizvoda na ulici, štopovanje tkanina, popravka kišobrana, oštrači, bravari, jorgandžije, kolari, potkivači, vunovlačari, rukavičari, opančari, četkari, papudžije, domaća radinost, stari zanati, frizeri za muškarce, časovničari, optičari, fotokopiranje, obućari, krojači, prerađivači sekundarnih sirovina, firmopisci, pečatorešci, uzgajivači cveća, proizvodnja lozno-voćnih i drugih sadnica i kalemova, inkubatorska proizvodnja živine, uslužno rezanje građe, stolari, stakloresci, moleri, tapetari, automehaničari, autolimari, autoelektričari, vulkanizeri, električari, vodoinstalateri, podučavanje umetničkim i sportskim veštinama, fotografi sa stalnim poslovnim mestom, pedikirsko-manikirske i kozmetičarske usluge, videoteke, voskari, zlatari, kamenoresci, plastičari, metalostrugari, pekari, poslastičari, proizvođači testenina, građevinska delatnost i mnoge druge. Dakle, ukoliko vaša ideja spada u jednu od ovih kategorija, postoji šansa da porez plaćate paušalno, ali obavezno proverite sa svojim knjigovođom ili u Poreskoj upravi.

Doprinosi i porez na zaradu

Bez obzira na način oporezivanja, kao preduzetnik ste u obavezi da plaćate obavezno socijalno osiguranje. Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zarade, na teret zaposlenih i poslodavca, su: obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 11%, obavezno zdravstveno 6,15% i osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8%, jer ste istovremeno i zaposleni i poslodavac. Ova računica se primenjuje na osnovicu koju čini isplaćena odnosno ostvarena zarada umanjena za iznos od 5.560 dinara mesečno, a zatim se na taj iznos primenjuje porez na zarade po stopi od 12%.

Pored toga, što se tiče poreza na dohodak građana, za preduzetnike koji nisu paušalci, primenjuje se stopa od 10% na oporezivu dobit, nakon odbitka troškova poslovanja. Ukoliko vaš promet pređe osam miliona dinara u toku godine, ulazite u sistem PDV‑a, što donosi dodatne obaveze mesečnih prijava i povraćaja PDV‑a.

Specifični zahtevi za pojedine delatnosti

Kada se upuštate u poslove koji uključuju hranu, piće ili direktan kontakt sa ljudima, propisi su stroži i podrazumevaju sanitarno-higijenske uslove, zdravstvene knjižice zaposlenih i elaborat o usaglašavanju objekta. Ukoliko želite da otvorite radnju koja prodaje rinfuznu robu (žitarice, suvo voće, začine), potrebna je odgovarajuća oprema - staklene vitrine, vage koje su baždirene (trošak baždarenja je oko 3.000 dinara), i fiskalna kasa sa odgovarajućim softverom. Ukoliko je u pitanju proizvodnja i promet prehrambenih proizvoda, obavezna je i odobrena sanitarna inspekcija, a često je potrebno angažovati i tehnologa prehrambene struke, makar po ugovoru o delu, koji će garantovati ispravnost proizvodnog procesa.

Za one koji se odluče za proizvodnju i prodaju opasnih i štetnih materija, pored redovnih inspekcijskih pregleda, potrebno je obezbediti i posebne bezbednosne listove, obuku zaposlenih za rukovanje hemikalijama, kao i odgovarajuće skladištenje koje odgovara standardima zaštite od požara i ekološkim normama.

Praktična računica: koliko novca je zaista potrebno?

Kada se sabiraju troškovi pokretanja, najvažnije je realno sagledati i početni period u kome biznis ne donosi profit. U zavisnosti od delatnosti, prvi meseci mogu biti na nuli ili čak u gubitku. Fiksni mesečni troškovi - zakup lokala, doprinosi, knjigovođa, struja, voda, grejanje, reklama - često iznose između 400 i 800 evra za većinu manjih radnji. Ako tome dodate početno ulaganje u robu, koje za rinfuznu prodavnicu može iznositi od 1.500 do 3.000 evra, a za butik ili prodavnicu pića i mnogo više, jasno je da je početni kapital najmanje nekoliko hiljada evra.

Iskustva ljudi iz prakse pokazuju da je za period dok se radnja ne razradi potreban finansijski rezervoar od najmanje jedne do dve godine. To znači da, osim novca za registraciju, inventar i prvo punjenje robe, morate imati ušteđevinu od koje ćete pokrivati troškove života i poslovanja dok posao ne postane samoodrživ. Upravo taj skriveni trošak mnoge zatekne nespremne i dovodi do gašenja firme već u prvoj godini. Nije dovoljno samo imati dobru ideju - opstanak na tržištu zahteva upornost, disciplinu i sposobnost da pregurate mesece bez zarade.

Lokacija i ciljna grupa

Bilo da otvarate piljaru, butik, parfimeriju ili fast food, lokacija je faktor koji presudno utiče na uspeh. Prodavnica blizu škole, vrtića ili velikog parka imaće brži protok kupaca, ali će verovatno i kirija biti veća. U manjim mestima, gde je konkurencija slabija ali i kupovna moć manja, ključno je ponuditi asortiman koji nedostaje, a ne pokušavati kopirati ono što već postoji. Žene koje pokreću prodavnice zdrave hrane često naglašavaju da je najveći izazov pronaći balans između široke ponude i roka trajanja - proizvodi poput lesnika ili kikirikija moraju uvek biti sveži, a aronija i skuplji čajevi traže posebnu klijentelu.

Ukoliko ste kreativni i izrađujete ručne radove, dekupaž na drvenim kutijama, saksijama ili nameštaju, najpre testirajte tržište preko društvenih mreža ili na lokalnim sajmovima domaće radinosti. Ulaganje u registraciju i iznajmljivanje lokala za hobističku proizvodnju često nije opravdano dok se ne stvori stalna baza kupaca. S druge strane, u većim gradovima postoji potražnja za unikatnim komadima, ali je potrebno dosta reklame i strpljenja da se istinski probijete.

Obaveze prema državi i kako ih ne zaboraviti

Mnogi početnici potcenjuju obim obaveza prema Poreskoj upravi. Pored redovnog plaćanja poreza i doprinosa, postoje i godišnje takse (npr. za isticanje firme), obavezni servis fiskalne kase, periodični izveštaji za statistiku i redovne inspekcijske kontrole. Savet iskusnijih je da se od prvog dana oslonite na pouzdanog knjigovođu koji će vas blagovremeno podsećati na rokove i pripremati obračune. Trošak knjigovođe za manji obim poslovanja kreće se od 25 do 50 evra mesečno, što je investicija koja vam može uštedeti daleko veće kazne i kamate.

Takođe, ne zaboravite da, ukoliko imate poslovni prostor, rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova mora biti pribavljeno pre početka rada. Ovo podrazumeva i dokaz o protivpožarnoj zaštiti, ventilaciji, sanitarnim čvorovima i obezbeđenom pristupu za osobe sa invaliditetom, u zavisnosti od vrste objekta. Inspekcija će proveravati i da li koristite GPRS terminal ako ste u sistemu fiskalizacije, kao i da li su svi proizvodi pravilno deklarisani.

Saveti za opstanak i rast

Različita iskustva na forumima i u realnom poslovanju ukazuju na nekoliko zlatnih pravila. Prvo - nikada ne trošite ceo pazar na lične potrebe. Mnogi su upropastili firmu tako što su, videći veći dnevni promet, počeli sebi da priušte luksuz umesto da taj novac vrate u robu ili pokriju troškove. Drugo - ne prezadužujte se. Ako nemate sopstveni novac, krediti mogu biti korisni, ali samo ako ste sigurni da posao može generisati dovoljno prihoda za otplatu rata. Treće - slušajte svoje mušterije. Zapamtite šta najviše traže i postepeno prilagođavajte asortiman. Četvrto - budite spremni na inspekcijske nadzore, čuvajte svu dokumentaciju na sigurnom mestu i redovno obnavljajte sertifikate.

Najčešće zablude i istine

Postoji uverenje da je najteži deo otvoriti firmu - zapravo, registracija je danas toliko jednostavna da se sve završi za manje od pet dana i uz trošak od svega nekoliko hiljada dinara. Najveći izazov je opstanak. Takođe, mnogi misle da je paušalno oporezivanje dostupno svima - ono je ograničeno na tačno navedene delatnosti i ne može se primeniti na klasičnu trgovinu i ugostiteljstvo. Nije tačno ni da su subvencije i podsticaji države lako dostupni - zahtevi za samozapošljavanje preko Nacionalne službe za zapošljavanje često traže posedovanje nepokretne imovine ili žiranta, a konkursi su vremenski ograničeni i izuzetno konkurentni.

Završna reč

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji zahteva hrabrost, ali i solidno poznavanje pravila igre. Od inspekcijskog nadzora i minimalno tehničkih uslova za rad sa opasnim materijama, preko obavezne fiskalne kase i GPRS terminala, do pečata koji mora biti identičan rešenju o registraciji - svaka stavka ima svoju težinu. Ono što je najvažnije jeste da se ne plašite da postavite pitanja, tražite savet od knjigovođa i kolega preduzetnika i da svaki korak pravno pokrijete. Bez obzira da li sanjate o prodavnici zdrave hrane, przionici kafe, proizvodnji testenine ili salonu venčanica, put je sličan: ideja, registracija, obezbeđivanje lokala i dozvola, ulaganje u robu i martketing, a zatim - strpljiva gradnja poverenja kupaca. Samo tako se od hobija i snova stvara stabilan posao koji može izdržati i krizne talase.

Naoružani ovim informacijama, možete sami izračunati početne troškove, odabrati odgovarajući oblik poslovnog subjekta i mirno dočekati prvu inspekciju. A kada vam prvi put klijent kaže da je zadovoljan i da će vam se vratiti, znaćete da je sav trud bio vredan toga. Srećno!