Sve što treba da znate o održavanju laptop baterije i pravilnom korišćenju laptopa - vodič za početnike i napredne korisnike

Kupovina novog laptopa uvek donosi uzbuđenje, ali i gomilu pitanja - posebno kada je reč o bateriji. Da li je bolje držati laptop stalno na punjaču ili ga koristiti isključivo na bateriju? Šta znači ona narandžasta lampica koja svetli dok se uređaj puni? Kako znati kada je baterija zaista napunjena? Da li je zaista preporučljivo vaditi je iz laptopa i čuvati u frižideru? Ovo su samo neke od nedoumica sa kojima se susreće svaki korisnik prenosnog računara, bez obzira na to da li je reč o potpuno novom modelu neke globalno poznate marke ili o uređaju koji već neko vreme verno služi. U ovom tekstu pronaći ćete odgovore na sva ta pitanja, zasnovane na najboljim praksama i iskustvima, bez neproverenih mitova i dezinformacija.

Kako funkcionišu savremene li-ion baterije i zašto je važno razumeti njihov rad

Većina današnjih laptopova, od modela sa oznakama intel core i3, i5 ili i7, pa do onih sa amd procesorom, koristi li-ion baterije (litijum-jonske). Ova tehnologija se suštinski razlikuje od starijih nikl-kadmijumskih i nikl-metal-hidridnih baterija. Li-ion ćelije ne pate od takozvanog "efekta pamćenja", što znači da ne morate da ih potpuno ispraznite pre svakog punjenja. Zapravo, delimično pražnjenje je poželjnije od potpunog, jer produžava ukupan životni vek baterije.

Još jedna ključna karakteristika: li-ion baterija počinje da stari onog trenutka kada izađe iz fabrike. Hemijski procesi unutar ćelija odvijaju se čak i kada se baterija ne koristi. To znači da kupovina rezervne baterije "za svaki slučaj" i njeno čuvanje u fioci bez povremenog korišćenja može biti potpuno promašena investicija - baterija će izgubiti deo svog kapaciteta i dok stoji neiskorišćena.

Uticaj temperature na kapacitet baterije

Toplota je najveći neprijatelj li-ion baterije. Istraživanja pokazuju sledeće godišnje gubitke kapaciteta u zavisnosti od temperature i stanja napunjenosti:

• Potpuno napunjena baterija (100%) na 0 °C gubi oko 6% kapaciteta godišnje
• Potpuno napunjena baterija (100%) na 25 °C gubi oko 20% kapaciteta godišnje
• Potpuno napunjena baterija (100%) na 40 °C gubi oko 35% kapaciteta godišnje
• Baterija napunjena na 40-60% na 0 °C gubi svega oko 2% kapaciteta godišnje
• Baterija napunjena na 40-60% na 25 °C gubi oko 4% kapaciteta godišnje
• Baterija napunjena na 40-60% na 40 °C gubi oko 15% kapaciteta godišnje

Ove brojke jasno pokazuju zašto skladištenje baterije na oko 40% napunjenosti na hladnom mestu predstavlja optimalan način da joj se produži vek. Odatle potiče i popularan, mada često osporavan savet o čuvanju baterije u frižideru (na temperaturi od približno +4 °C), o čemu će biti više reči kasnije.

Prvo uključivanje novog laptopa - mit o formiranju baterije

Među korisnicima je dugo opstao mit da novu bateriju treba "formirati" tako što će se tri puta uzastopno potpuno isprazniti, a zatim puniti po 12 do 15 sati. Ovo je potpuno nepotrebno za li-ion baterije. Novi laptop obično dolazi sa baterijom napunjenom na otprilike 40%, što je fabrički optimalan nivo za transport i skladištenje. Dovoljno je priključiti ga, napuniti do kraja i koristiti prema sopstvenim potrebama. Većina proizvođača sugeriše da se prvo punjenje nastavi sve dok indikator ne pokaže maksimalnu vrednost, ali bez nepotrebnog produžavanja.

Ono što mnoge zbunjuje jeste status baterije u taskbaru. Ponekad se dešava da ikonica ne prikazuje precizno stanje punjenja, naročito na modelima sa windows 7 ili windows 8 operativnim sistemom. U tom slučaju najpouzdaniji pokazatelj je sama lampica na laptopu - obično narandžasta dok se puni, a bela ili zelena kada je baterija puna.

Da li je bolje stalno držati laptop na punjaču ili koristiti bateriju?

Ovo je pitanje koje izaziva najviše podeljenih mišljenja. Istina je negde na sredini i zavisi od specifičnog načina na koji koristite uređaj. Kada je laptop uključen u struju i baterija je unutra, savremeni uređaji imaju regulatore koji prekidaju punjenje čim baterija dostigne 100%. Međutim, problem nastaje jer baterija tada konstantno "osciluje" između 95 i 100 procenata - malo se isprazni, pa se dopuni, pa opet isprazni i dopuni. Ovaj proces, iako deluje bezazleno, ubrzava trošenje baterije.

Zato mnogi stručnjaci preporučuju sledeće: ako laptop koristite pretežno kod kuće, kao zamenu za desktop računar, izvadite bateriju kada je uređaj priključen na strujni adapter. Naravno, ovo podrazumeva i određeni rizik - u slučaju nestanka struje, bez baterije gubite neku vrstu ups zaštite i može doći do gubitka podataka. Zato je preporuka da se baterija povremeno vrati u laptop, isprazni do nekih 15-20%, pa ponovo napuni, i taj ciklus ponavlja otprilike jednom u dve do tri nedelje.

Sa druge strane, postoje i oni koji zagovaraju potpuno suprotan pristup: stalno držati laptop na punjaču sa baterijom unutra. Njihov argument je da je laptop dizajniran da funkcioniše na taj način, te da nepotrebno vađenje i vraćanje baterije povećava rizik od oštećenja kontakata ili nakupljanja prašine. Oba pristupa imaju svoje prednosti i mane, a najvažnije je da ne dozvolite da se baterija potpuno isprazni i ostane prazna duži vremenski period - to je jedan od najsigurnijih načina da je trajno oštetite.

Kalibracija baterije - kada i zašto je potrebna

Vremenom, kako baterija stari i njen ukupni kapacitet se smanjuje, može se desiti da merač kapaciteta u samoj bateriji (takozvana "smart" elektronika) počne da prikazuje netačne podatke. Na primer, laptop može pokazivati da je preostalo još 40% energije, a onda se iznenada ugasi jer je baterija zapravo bila pri kraju. Ovo je znak da je potrebno izvršiti kalibraciju baterije.

Kalibracija se obično svodi na jedan kompletan ciklus: potpuno punjenje do 100%, zatim potpuno pražnjenje dok se laptop sam ne isključi. Ovaj postupak ne treba raditi često - sasvim je dovoljno jednom u nekoliko meseci, ili tek kada primetite da indikator nije pouzdan. Svakodnevno potpuno pražnjenje baterije je, naprotiv, veoma štetno i značajno skraćuje njen vek.

Čuvanje baterije van laptopa - frižider, fioka ili nešto treće?

Savet o čuvanju baterije u frižideru na +4 °C izaziva dosta kontroverzi, ali ima utemeljenje u hemijskim svojstvima li-ion ćelija. Kao što smo videli iz podataka o uticaju temperature, skladištenje na hladnom i tamnom mestu usporava hemijske procese starenja. Idealno bi bilo bateriju napuniti na oko 40%, hermetički je zapakovati (da bi se zaštitila od vlage) i staviti na hladno mesto - ne nužno u frižider, ali svakako dalje od izvora toplote, direktnog sunca ili grejnih tela.

Međutim, ovaj pristup ima i svoje velike mane. Prva je očigledna neprijatnost: ko će se setiti da svaki put vadi bateriju, pakuje je i odlaže, pa je kasnije ponovo postavlja? Druga je već pomenuti rizik od gubitka podataka pri iznenadnom nestanku struje. Treća je ta što baterija, čak i kada se ne koristi, zahteva povremeno "osvežavanje" - jednom u dve nedelje treba je staviti u laptop, isprazniti do kraja, napuniti i ponovo odložiti.

Za većinu prosečnih korisnika, mnogo je praktičnije jednostavno izvaditi bateriju kada je laptop na punjaču i držati je u fioci na sobnoj temperaturi, uz redovno povremeno korišćenje. Preko leta, kada su temperature više, može se premestiti na još hladnije mesto. Cilj nije postići savršenstvo, već izbeći ekstremne uslove - naročito visoku temperaturu i potpunu ispražnjenost.

Punjenje i pražnjenje u praksi - na šta obratiti pažnju

Kada koristite laptop na bateriju, postoji nekoliko jednostavnih pravila koja mogu značajno produžiti njen vek trajanja:

• Ne praznite bateriju ispod 10-15% - iako li-ion baterije nemaju efekat pamćenja, potpuno pražnjenje je za njih stresno i skraćuje životni vek.
• Smanjite osvetljenost ekrana - ekran je jedan od najvećih potrošača energije, pa smanjenje brightness-a na prihvatljiv nivo može značajno produžiti vreme rada na bateriji.
• Isključite bluetooth, wi-fi i sve nepotrebne usb uređaje - ovi interfejsi troše energiju čak i kada ih aktivno ne koristite.
• Zatvorite programe koji rade u pozadini, a nisu neophodni - što manje opterećenje na procesor i memoriju, to manja potrošnja.
• Izbegavajte rad na visokim temperaturama - što je laptop topliji, baterija brže stari.
• Koristite kuler - dodatni hladnjak sa ventilatorima pomaže u održavanju optimalne temperature.

Ono što je takođe važno znati jeste da li-ion baterije imaju ograničen broj ciklusa punjenja i pražnjenja - obično između 300 i 500. Pri tome, delimično pražnjenje se ne računa kao ceo ciklus. Na primer, ako jedan dan potrošite 30% baterije, sledeći dan 30% i treći dan 40%, to se računa kao jedan ciklus, a ne tri. Zato je za bateriju bolje da se prazni malo po malo nego da se svaki put isprazni do kraja.

Kako znati kada je baterija napunjena

Ovo pitanje muči mnoge korisnike, naročito one koji su nedavno prešli sa desktop računara na laptop. Kod starijih modela ili onih sa jednostavnijim operativnim sistemom, stanje baterije se često ne prikazuje u taskbaru, već se oslanja isključivo na indikatorske lampice na samom kućištu. Uobičajena šema je sledeća:

• Narandžasta lampica - baterija se puni
• Bela ili zelena lampica - baterija je potpuno napunjena
• Treperi crvena lampica - baterija je pri kraju, priključite punjač

Ako koristite windows 7 ili windows 8, indikator baterije se obično nalazi u donjem desnom uglu ekrana. Prelaskom miša preko ikonice dobijate informaciju o procentu napunjenosti. Takođe, u Control Panelu možete pronaći detaljnije informacije, uključujući i procenjeno vreme preostalog rada. Kod laptopa koji nemaju instaliran operativni sistem ili koriste linux, ovi podaci mogu biti manje precizni.

Čišćenje laptopa - ključ za duži vek svih komponenti

Prašina je tihi ubica laptopova. Ona se vremenom nakuplja u unutrašnjosti, posebno na ventilatorima i otvorima za hlađenje, što dovodi do pregrevanja procesora i grafičke kartice. Pregrevanje ne samo da usporava rad, već može dovesti do iznenadnog gašenja uređaja, pa čak i trajnog oštećenja matične ploče. Zato je preporučljivo da se čišćenje laptopa obavlja najmanje jednom u šest meseci, a u prašnjavim uslovima i češće.

Čišćenje možete obaviti na nekoliko načina:

• Korišćenje komprimovanog vazduha - izduvavanje prašine iz otvora najjednostavniji je i najbezbedniji metod.
• Usisivač sa finim nastavkom - pažljivo usisavanje može biti efikasno, ali treba izbegavati direktan kontakt sa osetljivim komponentama.
• Profesionalni servis - ako niste sigurni kako da otvorite laptop, bolje je da ga odnesete u ovlašćeni servis. Cena ovakve usluge obično se kreće od 1000 do 2000 dinara, u zavisnosti od složenosti rasklapanja.

Posebnu pažnju treba obratiti na tastaturu. Ona se može čistiti štapićima sa vatom blago natopljenim alkoholom, dok se za ekran preporučuje isključivo specijalna krpica od mikrofibera - takozvana "magicna krpa". Izbegavajte agresivne tečnosti jer mogu oštetiti antirefleksni sloj ili čak samu matricu ekrana.

Kuler i postolje za laptop - neophodan dodatak ili luksuz?

Ako laptop koristite duže od sat vremena dnevno, posebno ako ga držite u krilu, na ćebetu ili posteljini, kuler za laptop je praktično neophodan dodatak. Ovi uređaji, koji se postavljaju ispod laptopa i imaju jedan ili više ventilatora, pomažu u održavanju optimalne temperature. Time se štiti kako baterija, tako i procesor, ddr3 ili ddr2 memorija, hard disk i grafička kartica.

Postoje dve osnovne vrste kulera:

• Plastični modeli - jeftiniji, obično koštaju između 1000 i 2500 dinara, ali su manje izdržljivi.
• Metalni modeli (poput onih koje proizvodi Cooler Master) - skuplji, ali mnogo trajniji i efikasniji u odvođenju toplote. Cena im se kreće oko 4000-5000 dinara, a uz pravilno korišćenje mogu trajati i pet godina.

Čak i ako nemate namenski kuler, pobrinite se da donji deo laptopa bude što slobodniji. Podignite ga tako da vazduh može nesmetano da struji - to možete postići i improvizovanim podmetačima.

Kupovina laptopa - na šta obratiti pažnju

Kada dođe vreme za kupovinu novog laptopa, mnogi se osećaju zbunjeno pred morem tehničkih karakteristika. Evo osnovnih smernica koje će vam pomoći da donesete pravu odluku.

Za šta ćete koristiti laptop?

Ovo je prvo i najvažnije pitanje. Ako vam laptop treba samo za internet, muziku, gledanje filmova i rad u Wordu, ne morate da trošite velike sume novca. Dovoljan je procesor tipa intel core i3 ili neki od novijih amd procesora, sa 4 GB ddr3 memorije i hard diskom od 500 GB. Ovakva konfiguracija košta između 30.000 i 45.000 dinara.

Ako planirate da koristite zahtevnije programe, poput Photoshopa, alata za obradu videa ili 3D modelovanje, trebaće vam jači procesor (intel core i5 ili i7), najmanje 6-8 GB memorije i dedicated grafička kartica poput nvidia geforce ili amd radeon serije. Cene ovakvih modela kreću se od 55.000 dinara naviše.

Procesor - intel ili amd?

Oba proizvođača nude kvalitetne procesore, ali postoje određene razlike. Intel core i3, i5 i i7 serije su trenutno najzastupljenije i generalno pružaju odličan balans između performansi i potrošnje energije. Sa druge strane, amd procesori, posebno oni sa integrisanom grafikom (apu), često nude bolji odnos cene i performansi, naročito kada je reč o grafičkim mogućnostima. Za osnovne potrebe, razlika između njih gotovo je neprimetna u svakodnevnom radu.

Memorija - da li je ddr3 dovoljna?

Ddr3 memorija je današnji standard i sasvim je dovoljna za veliku većinu zadataka. Starija ddr2 memorija je sporija i ugrađuje se samo u starije modele. Razlika između ddr3 na 1066 MHz i ddr3 na 1333 MHz ili 1600 MHz postoji, ali je prosečan korisnik neće primetiti osim ako ne koristi izuzetno zahtevne aplikacije. Za svakodnevni rad, 4 GB memorije je optimum, dok 6 ili 8 GB dolazi do izražaja tek pri multitaskingu ili radu sa velikim datotekama.

Grafička kartica - integrisana ili dedicated?

Integrisana grafika (poput intel hd graphics ili amd-ovih apu rešenja) sasvim je dovoljna za internet, filmove, muziku i osnovne poslovne aplikacije. Ako ne igrate zahtevne igrice ili ne obrađujete video, nema potrebe da plaćate dodatno za dedicated grafičku karticu. Sa druge strane, modeli sa nvidia geforce ili amd radeon karticama su neophodni za gejmere i profesionalce.

Garancija - na šta obavezno obratiti pažnju

Kada kupujete laptop, dužina garancije je jedan od najbitnijih faktora. Dok većina proizvođača nudi standardne dve godine, neke globalne marke poput Dell-a na pojedine modele daju tri godine, a pojedini prodavci nude i produženu garanciju od pet godina uz registraciju na njihovom sajtu i redovan godišnji servis. Ovo može biti od presudnog značaja, jer su popravke laptopova skupe, a delovi često teško dostupni.

Povezivanje laptopa sa drugim uređajima

Savremeni laptopovi nude brojne mogućnosti povezivanja. Hdmi izlaz omogućava prikazivanje sadržaja na televizoru ili monitoru, vga je stariji standard koji je i dalje prisutan na mnogim modelima, a bluetooth i wi-fi su podrazumevani za bežično povezivanje. Štampači, eksterni hard diskovi, zvučnici i drugi periferni uređaji jednostavno se priključuju preko usb 2.0 ili sve bržeg usb 3.0 porta.

Za one koji žele da povežu laptop sa starijim televizorom koji nema hdmi ulaz, postoje posebni adapteri koji pretvaraju signal iz grafičke kartice u analogni oblik. Ipak, kvalitet slike u tom slučaju neće biti na nivou digitalnog prenosa.

Najčešći problemi sa laptopovima i kako ih rešiti

Laptop se pregreva i gasi

Ako se vaš laptop gasi nakon 15-30 minuta rada, naročito kada je opterećen (na primer, pri puštanju video zapisa na YouTube-u ili pri otvaranju više tabova u pregledaču), gotovo je sigurno da je u pitanju pregrevanje. Prvi korak je čišćenje laptopa od prašine. Ako to ne pomogne, moguće je da je potrebno zameniti termalnu pastu na procesoru ili grafičkoj kartici. Ovo je posao za servis, osim ako niste iskusni u rasklapanju uređaja.

Plavi ekran (bsod)

Plavi ekran smrti može biti uzrokovan brojnim faktorima: neispravnom ddr3 ili ddr2 memorijom, problemima sa hard diskom, nekompatibilnim drajverima, pa čak i fizičkim oštećenjem matične ploče. Ako se problem javlja odmah po uključivanju laptopa, pre nego što se sistem i zagreje, verovatno nije u pitanju temperatura. Reinstalacija windows 7 ili windows 8 operativnog sistema može pomoći ako je problem softverske prirode. U suprotnom, neophodan je odlazak u servis.

Problemi sa tastaturom i touchpadom

Ako su vam ispala slova sa tastature, nažalost, popravka nije jednostavna. U većini slučajeva potrebno je zameniti celu tastaturu, što na sreću nije preskupo. Touchpad koji ne radi može biti posledica onemogućenog drajvera, ali i fizičkog oštećenja usled prosipanja tečnosti. U svakom slučaju, prosipanje vode ili bilo koje druge tečnosti po laptopu zahteva hitnu reakciju: odmah isključite laptop, izvadite bateriju i odnesite ga u servis na rasklapanje i čišćenje. Nemojte ga uključivati "da vidite radi li" - to može izazvati kratak spoj i trajno oštećenje.

Operativni sistem - windows ili linux?

Većina laptopova danas se prodaje sa predinstaliranim windows 7 ili windows 8 operativnim sistemom. Neki jeftiniji modeli dolaze sa linux distribucijom (poput Ubuntu-a), što može biti povoljnije, ali zahteva određeno znanje i prilagođavanje. Ako ste navikli na windows okruženje i ne želite da učite novi sistem, bolje je da odmah kupite laptop sa instaliranim windowsom, iako će on biti nešto skuplji. Instalacija operativnog sistema nakon kupovine može koštati i do 100 evra, što treba uračunati u ukupnu cenu.

Tableti i netbookovi - alternativa laptopu?

U poslednje vreme, netbook računari (mali laptopovi sa ekranom od 10 do 11 inča) sve više gube tržišnu utakmicu u odnosu na tablet uređaje. Tableti su praktičniji za prenos, idealni za čitanje e-knjiga, surfovanje internetom i brzu komunikaciju, ali za ozbiljniji rad (kucanje dužih tekstova, rad u Microsoft Office-u, obradu slika) laptop je i dalje nezamenljiv. Hibridni modeli, koji kombinuju tablet i tastaturu, predstavljaju zanimljiv kompromis.

Preporuke za svakodnevno korišćenje laptopa

Da sumiramo najvažnije savete za one koji žele da njihov laptop traje što duže:

• Redovno čistite laptop od prašine - najmanje jednom u šest meseci.
• Obezbedite nesmetani protok vazduha - ne držite laptop na mekim podlogama poput ćebeta ili posteljine.
• Ne držite laptop na direktnom suncu niti na mestima sa visokom temperaturom.
• Kada koristite laptop na strujnom adapteru, izvadite bateriju - to produžava njen vek.
• Jednom u dve do tri nedelje ispraznite bateriju do 15-20% i ponovo je napunite - ovo održava njenu funkcionalnost.
• Ne ostavljajte potpuno praznu bateriju duži vremenski period - to može dovesti do njenog trajnog oštećenja.
• Za gledanje filmova ili slušanje muzike, prvo prekopirajte sadržaj na hard disk pa tek onda puštajte - čitanje sa CD-a ili DVD-a troši više energije i opterećuje optički uređaj.
• Ne prenosite laptop dok je u radu - hard disk je osetljiv na vibracije i može doći do fizičkog oštećenja.
• Koristite eksterni hard disk za backup važnih podataka - nikad ne znate kada može doći do kvara.

Zaključak - baterija je potrošni materijal, ali može da traje

Baterija laptopa je, na kraju krajeva, potrošni materijal - njen kapacitet će se vremenom smanjivati, bez obzira na to koliko je pažljivo koristili. Prosečna li-ion baterija će nakon godinu i po do dve godine redovnog korišćenja izgubiti između 30 i 50% svog prvobitnog kapaciteta. To je normalan proces starenja i ne znači da ste nešto pogrešili.

Ipak, pridržavanjem osnovnih pravila - izbegavanjem ekstremnih temperatura, nepotrebnog potpunog pražnjenja i višemesečnog stajanja u praznom stanju - možete značajno usporiti ovaj proces. Najvažnije je da laptop koristite na način koji vama odgovara, bez opsesivnog praćenja svakog procenta napunjenosti. Uostalom, uređaj je tu da služi vama, a ne vi njemu.

Srećno korišćenje i neka vas vaš laptop služi dugo i bez problema!