Strani jezici - koje govorimo, koje bismo voleli da naučimo i zašto nam neki zvuče tako lepo

Da li ste se ikada zapitali zašto vam francuski zvuči tako zavodljivo, a nemački odbojno? Kako to da neki ljudi bez muke savladaju četiri ili pet jezika, dok se drugi muče i sa jednim? Šta zaista znači govoriti strani jezik i koliko je vremena potrebno da se on istinski usvoji? Ovo su samo neka od pitanja koja decenijama zaokupljaju sve one koji vole jezike - od početnika do poliglota.

Strani jezici nisu samo sredstvo komunikacije. Oni su prozor u drugu kulturu, način razmišljanja, ključ za razumevanje sveta iz potpuno drugačije perspektive. U razgovorima sa ljudima koji uče jezike - ili maštaju o tome - provlače se fascinantne priče o lepoti izgovora, težini gramatike, iznenađujućim otkrićima i predrasudama koje vremenom padaju u vodu. U ovom članku pokušaćemo da razumemo tu čaroliju i odgovorimo na neka od najčešćih pitanja koja sebi postavljaju zaljubljenici u jezike.

Koji jezici se najčešće govore i koji su na vrhu liste želja

Kada pogledate prosečnu diskusiju među ljudima koji uče strane jezike, primetićete obrazac. Gotovo svi govore engleski - neki ga smatraju drugim maternjim, drugi se njime služe sa lakoćom, a treći priznaju da su daleko od savršenstva uprkos godinama učenja. Engleski je danas postao toliko sveprisutan da se gotovo podrazumeva: gledamo filmove bez prevoda, čitamo vesti na engleskom, slušamo muziku i nesvesno upijamo reči. Ipak, mnogi iskreno kažu da engleski nikada nije u potpunosti savladan - uvek ima još nešto da se nauči, neka fina nijansa, neki novi idiom.

Odmah iza engleskog, na listi jezika koje ljudi najčešće žele da nauče, nalaze se italijanski, francuski i španski. Ova tri romanska jezika izazivaju gotovo jednoglasno oduševljenje svojom melodičnošću. Italijanski mnogi opisuju kao najslađi i najfiniji, jezik koji jednostavno mazi uši. Francuski izaziva podeljena mišljenja - jedni ga smatraju vrhuncem elegancije i romantike, dok se drugi žale na izgovor i komplikovanu gramatiku. Španski, s druge strane, uživa reputaciju najlakšeg među romanskim, mada oni koji su ga ozbiljno učili upozoravaju da gramatika ume da bude iznenađujuće zahtevna - posebno kada dođete do subjunktiva i nepravilnih glagola.

Zanimljivo je da se na listi želja veoma visoko kotira i ruski. Mnogi ga opisuju kao najlepši, najromantičniji i najmelodičniji jezik na svetu. Ruski ima posebnu draž - bogatu književnost, ćirilično pismo, dublji glas i muzikalnost koja osvaja. Često se može čuti da neko od malena gaji ljubav prema ruskoj kulturi i da mu je san da progovori baš ovaj jezik. S druge strane, ima i onih koji priznaju da je gramatika ruskog izuzetno teška, naročito padeži i glagolski vidovi, ali kažu da trud vredi svake minute.

Kada ružno postane lepo - priča o nemačkom jeziku

Jedno od najzanimljivijih zapažanja koje se ponavlja jeste promena percepcije nemačkog jezika. Mnogi su priznali da im je nemački nekada bio ružan, grub i odbojan, ali da se to promenilo onog trenutka kada su ga počeli učiti. Što su dublje ulazili u jezik, to im je postajao lepši. Neki kažu da gramatika uopšte nije tako teška kako se priča, dok drugi - naročito oni koji su odrasli u nemačkom govornom području - tvrde da je gramatika izuzetno složena i da čak ni izvorni govornici ne vladaju njome savršeno.

Poseban izazov kod nemačkog predstavljaju dijalekti. Oni koji žive u Austriji, Švajcarskoj ili različitim delovima Nemačke svedoče da se jezik koji čujete na ulici često dramatično razlikuje od onoga što ste učili u udžbenicima. To može biti obeshrabrujuće, ali upravo ta raznolikost čini nemački živim i bogatim. Za one koji ga tek počinju, preporuka je da se ne obeshrabruju - potrebno je vreme da se uho navikne, ali kada se to desi, nemački otkriva svoju neočekivanu lepotu.

Latinski, starogrčki, starohebrejski - mrtvi jezici ili živa strast

Nije mali broj onih koji su se susreli sa takozvanim mrtvim jezicima - pre svega latinskim, ali i starogrčkim i starohebrejskim. Obično se uče u gimnazijama ili na fakultetima, i mišljenja su podeljena. Neki ih smatraju suviše suvoparnim i zahtevnim, gotovo maltretiranjem, dok drugi u njima pronalaze intelektualni izazov i ključ za razumevanje savremenih jezika. Latinski je posebno dragocen za svakoga ko se bavi pravom, medicinom, biologijom ili filologijom. Iako se ne može reći da neko govori latinski u konverzacijskom smislu, poznavanje ovog jezika otvara vrata ka razumevanju čitave porodice romanskih jezika.

Ljudi koji su učili starogrčki ili starohebrejski često kažu da je to iskustvo koje menja način razmišljanja. Pisma koja su drugačija, logika rečenice koja je potpuno strana modernom evropskom umu - sve to doprinosi osećaju da se bavite nečim drevnim i uzvišenim. Naravno, potrebna je ogromna disciplina, ali satisfakcija je proporcionalna uloženom trudu.

Arapski, kineski, japanski, finski - egzotični izazovi

Među jezike koji izazivaju najveću radoznalost, ali i strah, spadaju arapski, kineski, japanski i finski. Svaki od njih donosi potpuno novi sistem pisanja, drugačiju logiku gramatike i izgovor koji je za naše uho neobičan. Arapski se često opisuje kao najlepši jezik na svetu, sa pismom koje je umetnost samo po sebi. Ali, oni koji su ga učili upozoravaju: arapski ima ogroman broj dijalekata, a književni arapski (fusha) se retko koristi u svakodnevnoj komunikaciji. Postoje tri velike grupe dijalekata, a govornici iz Maroka i Iraka, recimo, teško da će se međusobno razumeti.

Kineski i japanski su posebna priča zbog karaktera i tonaliteta. Kod kineskog, ista reč izgovorena drugačijim tonom može značiti potpuno drugu stvar. Japanski ima tri vrste pisama, a gramatička pravila su potpuno drugačija od indoevropskih. Finski je poznat po šesnaest padeža i odsustvu budućeg vremena - što je koncept koji je mnogim govornicima srpskog potpuno stran. Finski nema zamenice za on i ona već jednu jedinstvenu reč, a izgovor samoglasnika ä, ö i y ume da bude prava noćna mora za početnike. Ipak, upravo ta egzotičnost privlači one najupornije.

Šta zaista znači „znati jezik“

Jedno od najvažnijih pitanja koje se provlači kroz sve diskusije jeste: šta zapravo znači znati strani jezik? Da li je to sposobnost da naručite kafu i pitate za smer? Da li je to čitanje knjiga bez rečnika? Gledanje filmova bez prevoda? Ili možda razmišljanje na tom jeziku? Mnogi su saglasni da postoji velika razlika između snalaženja i stvarnog znanja. Možete razumeti španski iz serija, možete čitati francuski, ali kada treba da progovorite - nastane blokada.

Postoji mišljenje da jezik zaista znate tek kada počnete da sanjate na njemu, kada možete da razgovarate o složenim temama bez zamuckivanja i kada razumete humor, ironiju i kulturne reference. Neki idu još dalje: za njih je znanje jezika usko povezano sa poznavanjem pravopisa i pismenog izražavanja. Ako neko kaže da govori pet jezika, a pritom ne ume da napiše korektnu rečenicu ni na jednom, da li to zaista možemo nazvati znanjem?

Jedan od najzanimljivijih kriterijuma jeste sposobnost prevođenja u realnom vremenu - istovremeno slušati na jednom jeziku, govoriti na drugom, a sa kolegama komunicirati na trećem. To je veština koju poseduju samo retki, i ona se ne stiče preko noći. Potrebne su godine redovnog rada, čitanja, slušanja i, iznad svega, žive konverzacije sa izvornim govornicima.

Pronalaženje najkompatibilnijeg jezika za vaš stil učenja

Kada birate koji jezik ćete učiti, važno je da pronađete onaj koji je najkompatibilniji sa vašim afinitetima, načinom razmišljanja i ciljevima. Ako volite putovanja i toplinu mediteranskih zemalja, italijanski ili španski biće vam prirodan izbor. Ako vas privlači istorija, književnost i dubina izraza, ruski ili nemački će vam pružiti neizmerno bogatstvo. Za one koji vole izazove i potpuno drugačije sisteme pisanja, arapski ili japanski biće prava avantura. Najkompatibilniji jezik nije uvek onaj koji je objektivno najlakši - to je onaj koji vama leži, koji vas motiviše da ga učite svakodnevno i koji vam donosi radost.

Jedna od najvećih zabluda jeste da postoje univerzalno laki ili univerzalno teški jezici. Istina je da težina jezika zavisi od vašeg maternjeg jezika i od jezika koje već poznajete. Ako govorite srpski, slovenački će vam biti lakši nego nekome iz Japana. Ako znate engleski i španski, italijanski će vam delovati kao piece of cake. Ali gramatika italijanskog ume da bude iznenađujuće složena - pita se mnogo onih koji su ga učili. Francuski je posebno izazovan zbog razlike između pisanog i govornog jezika: kako kažu oni koji su ga slušali uživo, to uopšte nije isti jezik kao onaj iz udžbenika.

Učenje kroz serije, muziku i putovanja

Neiscrpna tema je i učenje jezika preko televizije. Mnogi su priznali da su španski naučili gledajući latinoameričke serije, a neki idu toliko daleko da tvrde kako su zahvaljujući telenovelama postigli nivo na kome mogu bez problema da se sporazumevaju u Španiji. Naravno, ima i onih koji su skeptični - španski iz serija i onaj koji se govori u Madridu nisu isti, a gramatika se ne može naučiti samo pasivnim slušanjem. Ipak, niko ne spori da je uronjavanje u jezik - bilo kroz serije, muziku, knjige ili putovanja - jedan od najefikasnijih načina da se jezik useli u uho.

Zanimljivo je da neki ljudi nikada nisu pohađali kurseve, a ipak govore nekoliko jezika. Kako? Kombinacijom života u više zemalja, svakodnevne komunikacije sa izvornim govornicima i, naravno, urođenog talenta. Drugi su, pak, proveli godine u školskim klupama i jedva da su zadržali osnovne fraze. Razlika je često u motivaciji i prilici da se jezik koristi. Jezik koji ne koristite redovno, jednostavno bledi - to važi čak i za maternji, ako se nađete u okruženju gde se njime ne govori.

Jezici koje jednostavno ne volimo - i zašto je to u redu

Ne moramo voleti sve jezike. Neki ljudi otvoreno kažu da im je nemački grozan, da nikada nisu osetili privlačnost prema španskom, ili da im je francuski previše konfuzan. Drugi ne podnose italijanski jer im liči na španski, ili obrnuto. Postoje i oni koji su probali da uče neki jezik, ali su odustali jer im nije legao. Sve su to legitimna osećanja i ne treba ih potiskivati. Jezik je emotivno iskustvo koliko i intelektualno - ako vam se neki jezik ne sviđa, mnogo je teže posvetiti mu vreme i energiju.

Međutim, zanimljivo je primetiti da se ukus može promeniti. Kao što je pomenuto sa nemačkim - ono što vam je nekada zvučalo ružno, može postati predivno kada ga bolje upoznate. Slično važi i za bilo koji drugi jezik: što ga više razumete, to vam postaje lepši. Zato ne treba suditi o jeziku samo na osnovu prvog utiska ili stereotipa.

Maternji, nematernji i jezička simfonija Balkana

Posebno mesto u svim ovim pričama zauzima fenomen višejezičnosti na Balkanu. Ljudi koji su odrasli u mešovitim sredinama često od detinjstva govore dva ili tri jezika - srpski i mađarski, slovenački i hrvatski, makedonski i bugarski. To bogatstvo se nekada uzima zdravo za gotovo, ali kada pogledate šire, shvatite koliko je to dragoceno. Neko ko je rođen u nemačkom govornom području, a odrastao uz roditelje koji govore srpski, prirodno je bilingvalan. To je dar koji se ne može kupiti ni na jednom kursu.

Ipak, i ovde postoji izazov: što više jezika znate, to ih je lakše pomešati. Mnogi priznaju da im se dešava da u razgovoru mešaju nemački i engleski, srpski i engleski, ili da u trenutku ne mogu da se sete reči na maternjem, iako im je ona na stranom jeziku nadohvat ruke. To je sasvim normalno i nije znak lošeg znanja - naprotiv, to je dokaz da vaš mozak funkcioniše na više jezičkih kanala istovremeno.

Koliko jezika je realno znati

Pitanje koje izaziva najviše polemike jeste: koliko jezika čovek zaista može da zna? Na forumima i u diskusijama često se pojavljuju ljudi koji tvrde da govore pet, šest, pa čak i osam jezika. Skeptici odmah postavljaju pitanje nivoa znanja - da li je to aktivno znanje na nivou C1 ili C2, ili je to sposobnost da se pročita tekst uz rečnik i izgovori nekoliko fraza? Ima nečeg gotovo mitskog u pričama o ljudima koji govore osamnaest jezika - ali takvi zaista postoje, i obično su to ljudi koji su ceo život posvetili učenju, koji su živeli u različitim zemljama i koji poseduju izuzetan talenat.

Za prosečnog čoveka, dva do četiri strana jezika na visokom nivou već su ogroman uspeh. Potrebno je mnogo godina rada da bi se neki jezik doveo do automatizma, a održavanje znanja zahteva konstantnu upotrebu. Zato je bolje odlično znati dva jezika nego površno poznavati pet. Kvalitet je iznad kvantiteta - to je mantra koju ponavlja većina iskusnih poliglota.

Učenje jezika nema rok trajanja

Jedna od najlepših stvari u vezi sa jezicima jeste da nikada nije kasno početi. Bilo da imate četrnaest, četrdeset ili šezdeset godina, uvek možete da naučite novi jezik. Istina je da deca brže usvajaju izgovor i akcenat, ali odrasli imaju prednost u disciplini, motivaciji i životnom iskustvu. Oni znaju zašto uče, imaju jasne ciljeve i mogu da primene strategije koje su im pomogle u drugim oblastima života.

Neki od najuspešnijih učenika jezika su ljudi koji su počeli u zrelim godinama - iz ljubavi, zbog posla, ili jednostavno iz radoznalosti. Oni dokazuju da je želja jača od godina i da je ljudski mozak plastičan dovoljno da usvoji potpuno nov sistem znakova, glasova i značenja. Kako je neko mudro rekao: kada nešto zaista želiš, cela vaseljena se zaveri da to ispuniš.

Zaključak - jezici kao bogatstvo koje raste

Svaki novi jezik je kao novi prozor. Kroz njega vidimo svet malo drugačije, razumemo ljude koje ranije nismo mogli, čitamo knjige u originalu i osećamo se bogatijima. Znanje jezika nije samo stavka u CV-ju - to je živo bogatstvo koje niko ne može da vam oduzme. Bez obzira da li ste tek na početku ili već govorite nekoliko jezika, uvek postoji nešto novo što možete naučiti, neki jezik koji vas zove, neka kultura koja vas privlači.

I zato, ako ste ikada poželeli da naučite arapski, grčki, portugalski, ruski, ili bilo koji drugi jezik - nemojte odustajati. Pronađite metod koji vama odgovara, okružite se jezikom, slušajte ga, čitajte ga, i što je najvažnije - govorite ga bez straha od grešaka. Jer greške su samo stepenice na putu ka tečnosti. A taj put je, verujte, jedan od najuzbudljivijih koje možete izabrati.

Svi navedeni primeri i iskustva inspirisani su stvarnim razgovorima ljudi koji vole jezike - anonimno i bez ličnih podataka.