Pataja izbliza: kompletan vodič kroz plaže, cene, noćni život i skrivene kutke grada greha

Kada pomislite na Tajland, verovatno vam pred očima iskrsnu slike rajskih plaža, egzotične hrane, ukrašenih hramova i legendarnog noćnog života. Pataja, smeštena na istočnoj obali Tajlandskog zaliva, decenijama nosi titulu jedne od najposećenijih - ali i najkontroverznijih - destinacija jugoistočne Azije. Ovo mesto ume da iznenadi, da šokira, da oduševi i da potpuno osvoji. Kroz ovaj opsežan vodič provešćemo vas kroz sve slojeve Pataje: od bučnih ulica i pretrpanih plaža, preko praktičnih saveta o prevozu i smeštaju, pa sve do onih mirnijih, duhovnih kutaka koje retko ko pominje u prvom planu. Ako planirate putovanje, ili ste jednostavno znatiželjni da saznate kakva je Pataja zaista, udobno se smestite - pred vama je detaljan prikaz koji će vam oduzeti petnaestak minuta, ali uštedeti sate lutanja i gomilu novca.

Prvi susret sa gradom: plaže, ležaljke i cene koje će vas obradovati

Pataja se prostire duž obale zaliva, a njen puls oseća se najjače u zoni od Beach Road-a do Second Road-a i dalje ka unutrašnjosti. Jedna od prvih stvari koje putnik primeti jeste da su plaže ovde raznolike - i po kvalitetu, i po gužvi, i po atmosferi. Dok neki žale za davno izgubljenom netaknutošću, drugi uživaju u komforu i dostupnosti svega na dohvat ruke. Kada je reč o opuštanju na pesku, cena ležaljke je 50 THB u standardnim zonama, odnosno 100 THB u prvim redovima, tik uz plićak. To znači da za manje od tri evra možete obezbediti sebi ceo dan sunčanja sa fantastičnim pogledom na more. Pored toga, lokalni prodavci nude osveženje - pivo je 80 THB, a kokosov orah 50 THB, što su cene koje su i dalje veoma povoljne u poređenju sa mediteranskim letovalištima. Ono što iznenađuje jeste da na kraju glavne plaže postoji pristanište sa kojeg kreće trajekt direktno ka obližnjim ostrvima, mada se čini da je u pitanju privatna linija - cena je 100 THB u jednom pravcu. Ipak, zgodno je kada vam dosadi silna vožnja bahtbusem i trajektima - ponekad je razlika u ceni vredna manje cimanja.

Za one koji žele da istražuju dalje, tu je sistem bahtbusa (songthaew), prepoznatljivih plavih ili crvenih kamioneta sa klupama pozadi. Cena vožnje do glavnog sela je 30 THB, i još 30 THB za trajekt - ukupno oko dva evra za kompletno putovanje. Mnogi iskusni putnici savetuju da se ne komplikuje previše: tih 40 THB za bahtbus i tridesetak za trajekt često nije vredno uštede ako već imate alternativu koja vas direktno vodi na željeno mesto bez presedanja i čekanja.

Tawaen plaža - kada komercijalizacija proguta raj

Treća plaža o kojoj se često govori na internetu kao o glavnoj, da ne kažemo najlepšoj plaži čitavog arhipelaga, jeste Tawaen. Iskreno, nema sumnje da je u jednom trenutku istorije ona to zaista i bila. Međutim, teška komercijalizacija uzela je svoj danak. Do Tawaena ide direktno trajekt, a vožnja je isto 30 THB, s tim što traje nešto duže - oko 45 minuta. Trajekt staje na doku malo dalje od same plaže, pa vas očekuje dodatno pešačenje. Nažalost, dešava se da posetilac naleti u prvi dan masovnog kineskog odmora, a to znači roj ljudi koji je neopisiv. Grupe sa vodičima, zastavice, turisti obučeni u dugim rukavima i sa kišobranima na plaži, dovikivanje, selfiji na svakih pola metra - sve to ume da izazove pravi kulturološki šok. Uz to, primetna je i masa indijskih turista za koje mnogi putnici, nakon obilaska raznih destinacija, tvrde da su apsolutno najgori turisti u svakom pogledu - klasa iznad čuvene engleske balavurdije i veselih Rusa. Jedna zaista čudna i nadasve odvratna kultura ponašanja, kako je opisuju oni koji su se sa njom susreli. Uz sve to, gliseri i jet ski vladaju morem, pa se mir i tišina jednostavno ne mogu pronaći. Ukratko - sa Tawaena su mnogi pobegli glavom bez obzira.

Cene u kafićima i restoranima iza plaže, kojih ima na pretek, su bezobrazne - skoro duple u odnosu na Pataju. Srećom, blizu pristaništa nalazi se stajalište bahtbuseva, pa odatle možete emigrirati natrag na Samae i Tien i nekoliko ostalih plaža. Cena do Tiena je 40 THB. Iskreno, ova plaža se ne preporučuje, iako se ostavlja rezerva - jer boravak ovde ume da bude obeležen invazijom koja nije za svakoga. A kada padne noć, priča se nastavlja u sasvim drugom smeru.

Noćni život Pataje - stara škola i dalje odoleva

I pored ruskog i kineskog udara, uz redovne turiste i pokušaje pravljenja od Pataje mesta za porodično letovanje, stara Pataja i dalje odoleva svim udarima i ne da olako svoj status prestonice greha. Ulice su žive noću i pune ljudi, a žurka traje do ranih jutarnjih sati - i to u najbukvalnijem smislu. Ne treba ponovo detaljno opisivati go-go klubove; sve ono što je viđeno ranijih godina stoji i dalje, osim što su cene blago porasle. Ponude i zabave ne manjka. Jedan od omiljenih go-go klubova među povratnicima je Sapphire, koji je preuzeo titulu omiljenog mesta za večernji izlazak. Osim standardno punog turistima Walking Street-a, sve one ulice tipa Soi 6 sa ponudom instant zabave, LK Metro, Soi Honey sa salonima za masažu gde ćete dobiti apsolutno sve usluge osim pristojne masaže, Soi 7 i 8 sa svojim barovima - sve je i dalje tu. Ipak, Walking Street ostaje centar svega - i adult i regularne zabave.

Regularni klubovi - gde izaći a da se ne osećate kao „prase u Teheranu“

Granice „regularnog“ su u Pataji jako rastegljive. Mesta poput Insomnia, Lucifer, 808, Marine Disco, Mixx, Gullivers, Walking Street Miami - svi su smešteni u Walking Street-u. Nažalost, nema nekog prevelikog izbora stilova muzike: house, dance hitići i hip-hop apsolutno dominiraju. Ako i čujete nešto drugo, to će biti u house miksu. Na vama je samo da izaberete enterijer u kome ćete slušati isto. Kada kažemo „regularni klubovi“, to ipak treba uzeti sa rezervom. Recimo, barem osam do deset domicilnih devojaka u njima - iako ne toliko očito i jednosmerno kao u go-go klubovima i beer barovima - ipak će vas podsetiti da ste u Pataji, gde je zakon jednostavan: no money, no honey. Ipak, ovo su mesta gde možete izaći kao par ili u samo ženskom društvu, a da se ne osećate neprijatno među hostesama i klijentelom.

Pozitivno je što obezbeđenje u većini ovih mesta ne dozvoljava ulaz maloletnicama i transvestitima, pa tu vrstu neprijatnosti barem nećete imati. Takođe, ne dozvoljavaju ulaz vidljivo alkoholisanim ljudima i unos oružja, pa su incidenti svedeni na minimum. Ovde nema starosne diskriminacije - ljudi sede kose i ozbiljnijih godina su prilično regularna pojava. Naravno, dominira mlađa populacija, ali sa 35 ili 40 godina se ne osećate kao vaspitač u obdaništu, što je često slučaj u nekim evropskim gradovima kada zalutate u klub.

Cene pića, osim ako ne naletite na happy hour kada bude i ispod 100 THB, kreću se oko 140-180 THB za sok, pivo i jednostavnije koktele - otprilike 4 evra. Ulaz se ne plaća. Dešava se da organizuju razna izvlačenja gde dele solidne sume, i po 10.000 THB (oko 250 evra), i to na svaki sat - Miami i Insomnia su poznati po tome. U Luciferu imaju sistem da okače balone na plafon i stave u njih novčanice - negde 20, a negde 1.000 THB. U tačno određeno vreme ih puštaju i nastaje pravi grabež. Ovde ipak nema diskriminacije - visoki stranac dobrog srca koji ima očiglednu visinsku prednost dobro dođe kao sredstvo za prikupljanje balona, a domaćinke će vam se već odužiti za uslugu. Klubovi rade do kasnih jutarnjih sati - izlazak u pola pet ujutru nije redak prizor, a mnogi tada tek ulaze. To traje i do ranih prepodnevnih sati - u principu, go-go klubovi i barovi rade do četiri, a onda mnogi dođu na after party.

Hot Tuna Bar - živa svirka koja razbija

Najbolji bar u Walking Street-u po mišljenju mnogih je Hot Tuna Bar, sa živom svirkom. Uglavnom se sviraju coveri legendarnih rock hitova - od Eaglesa do Metallice i Red Hot Chili Peppersa. Ljudi jednostavno razbijaju. Problem je naći mesto ovde jer je uglavnom puno, a još više ljudi čeka mesto ili jednostavno sluša sa pivom u ruci kupljenim u obližnjem 7-Eleven-u. Za ljubitelje kvalitetnog zvuka, ovo je obavezna stanica.

Gde jesti u blizini Walking Street-a - od kasnih zalogaja do morske hrane

Kada ogladnite u sitnim satima, tri mesta koja rade do ranog jutra ili non-stop su pravi spas. Prvi je New York, praktično spojen sa Ibarom - možete ući direktno iz kluba. Klopa je pristojna i masna, taman koliko treba da se neutrališe Chang pivo. Lokacijski odlično, dobar pogled, svež vazduh, standardne cene, hrana osrednja (ne biste dolazili samo zbog nje, ali kad ste već tu - na meniju ima hamburgera, pica, testenina, lazanja i naravno tajlandskih jela).

Zatim, čuveni Beer Garden pred samom kapijom Walking Street-a. Da biste došli do restorana, morate proći nekoliko beer barova sa hostesama - držite se ivice i prođite do kraja. Tu ulazite u odličan restoran koji i sami Tajlanđani hvale, sa standardnim cenama i pogledom na luku. Jedino što u pojedinim večerima blagi miris kanalizacije ume da pokvari utisak ako baš sedite uz samu ivicu, jer je izlivna cev relativno blizu. Povucite se malo unutra - klopa je dobra i vredi.

Treće mesto je anonimni tajlandski restoran kada izađete iz Walking Street-a i krenete ka Second Road-u, tačno na sredini pre raskrsnice. Specijalizovani su za pačetinu, ali ima i morskih plodova, supica i svega ostalog. Često se na putu sa plaže ovde svraća. Najvažnije - radi noću i rano ujutro. Pačeće pečenje u sosu od bibera i belog luka je jelo koje se pamti.

Još malo hrane - preporuke sa raznih krajeva grada

Pad Thai i sladoled od kokosa sa mangom i sticky rice-om u Super Marine TC iznad Soi 1 su za svaku pohvalu. Morska hrana u uličnom mini food centru na Second Road-u malo posle Hard Rock Caffea je odlična. Tu je i Bronx Picerija između Soi 9 i 10, a malo dalje solidni riblji restorani. Jakitori piletina i svinjetina na uličnim tezgama kod Sabai Massage Parlor na Soi 2, kao i mini kineski food court blizu Soi 1 gde se mogu videti najveći jastozi i krabe u Pataji - ogroman izbor, mada malo jače cene. Kao i uvek, gde god ste na Tajlandu, gladni teško da ćete ostati. Supica sa nudlama i pačetinom iz pomenutog restorana - 80 THB (oko 2 evra). Pad Thai zaista jako dobar - 60 THB. U Super Marine centru škampi na žaru i red snapper pečen u soli - cena ribe oko 300 THB (oko 8 evra), a porcija grilovanih škampa manje od 200 THB (oko 5 evra). Musaman kari - odličan balans kokosovog mleka, ne dominira ukusom - jedno od jela koje se mora probati. Stewed beef soup (supa od goveđeg gulaša) - 90 THB, sa dodatnim sojinim klicama. Govedina u biberu - celi biber u ljusci, jede se tako - 150 THB. Piletina sa povrćem i indijskim orahom - u rangu oko 150 THB.

Smeštaj u Pataji - KTK Royal Residence i prednosti boravka van centra

Iako malo dalje od centra akcije, KTK Royal Residence više odgovara za duži boravak. U delu Pattayaklang, paralelno sa Second Road-om u nivou Soi 6, nema žurki do jutra i teškog saobraćaja, pa možete lepo da se naspavate. Royal Deluxe soba ima 43 m² i praktično dobijate kuhinjski prostor i kompletnu aparaturu - kuvalo, mikrotalasna, posuđe, ogroman frižider - što dolazi kao apartman. Cena jeste 45 evra, što je za hotel solidnija cifra, ali se definitivno isplati. Imaju dva bazena - jedan napolju, drugi zatvoren, dovoljno dubok za malo plivanja. Odličnu teretanu sa dosta sprava, dobar restoran i sobnu uslugu i hrane i masaže iz salona pored. Udoban krevet, jedino malo bode oči kičasti enterijer sobe, ali čovek se brzo navikne. Za one koji traže komfor i mir posle burne noći, ovo je proverena adresa.

Sanctuary of Truth - veličanstveni hram na severu Pataje

Na severu Pataje, skroz na kraju plaže u delu koji se zove Naklua, nalazi se Sanctuary of Truth - hram koji oduzima dah. Da bi se došlo do njega, potrebno je koristiti sistem bahtbuseva do Naklua Road-a, a odatle uzeti moto-taksi ili pešačiti dobrih 20 minuta. Kada siđete na ulazu u Soi 12, imate nekoliko moto-taksija - cena vožnje do hrama trebalo bi da bude u rangu 30 THB. Pešačenje se ne preporučuje jer usput apsolutno nema šta da se vidi, a put nije skroz pravolinijski - iako imate putokaze na svakih par metara. Na kraju ćete videti kapiju i odmah levo kućicu u kojoj se kupuju karte - ulaz je 500 THB. Pre toga će vas pitati odakle ste i koji jezik govorite i dati vam neku nalepnicu. Karta služi za ceo kompleks.

Od ulaza do samog hrama ima još podosta. Sanctuary je veliki kompleks sa vrtovima, restoranima, mini zoo vrtom - slobodni ste da se šetate. Kada dođete do ulaza u glavni deo, malo posle mesta gde svi prave selfije, stepenice idu nadole i silazi se do dela sa jezercetom. U glavnom delu dobićete građevinski šlem - obavezni ste da ga nosite u samom hramu. Sanctuary of Truth je počeo da se gradi 1981. godine i još nije završen. Gradi se od drveta koristeći isključivo ručni alat, i videćete veliki broj drvodelja na delu - zbog toga su mere zaštite obavezne. Četiri kraka hrama predstavljaju stilove Azije: tajlandski, kambodžanski, kineski i hindu. Hram objedinjuje istočnjačku religiju i filozofiju preko prikaza iz svetih spisa budizma i hinduizma. Iskreno oduševljenje onim što se ovde može videti je zagarantovano - detalji u drvetu, skulpture, atmosfera i pogled na more stvaraju utisak koji se dugo pamti.

Sever Tajlanda, ostrva i buduće avanture

Mnogi putnici planiraju kombinaciju juga i severa Tajlanda. Chiang Mai i severni deo zemlje nude potpuno drugačije iskustvo - planine, plemena, hramove u magli i autentičnu kuhinju koja se razlikuje od obalske. U planu su i obilasci Koh Samui, Koh Phangan i Koh Tao ostrva, kao i čuveni Nang Yuan arhipelag. Cene trajekata između ostrva su pristupačne, a agencije nude izlete za oko 50 evra po osobi, iako se redovne linije mogu naći i za 13 evra plus lokalni prevoz. Kada se spoje Phuket i Koh Samui u jednu turu, dobija se putovanje koje zahteva ozbiljno planiranje - skoro kao diplomski rad - ali ljubav prema ovoj destinaciji rađa se već tokom samog istraživanja.

Za one koji se pitaju da li iznajmiti automobil - hrabra odluka, s obzirom da Tajlanđani voze levom stranom i da je ogroman broj skutera, tuk-tukova i malih vozila na ulici. Takođe, van velikih gradova natpisi i znakovi često nemaju prevod na zapadni alfabet - na tajlandskom pismu su, koje nema nikakve dodirne tačke sa latinicom, pa je vizuelna identifikacija skoro nemoguća. Dobra navigacija je obavezna.

Kultura i pravila ponašanja - poštovanje iznad svega

Apsolutno svuda su vidno označena pravila ponašanja na svetim mestima. To uključuje kodeks oblačenja i ponašanja. Tajlanđani mogu biti mnogo brutalniji od kazne od 5.000 THB. Hramovi i palate nisu mesta za provod, bahatost i zanimljive selfije. Nikako, ni u ludilu ni u totalnom pijanstvu, ne dozvolite sebi luksuz da psujete kralja - pogotovo nedavno upokojenog, koji je za njih skoro božanstvo - niti članove kraljevske porodice. Za to je vrlo verovatno da vam produže odmor na mnogo duži period nego što želite - decenijski produžetak zbog zakona o uvredi monarhije (lèse-majesté) nije šala. Čak i ako nagazite novčanicu sa likom kralja na ulici, možete platiti kaznu. Poštujte zemlju u kojoj boravite i ona će vam pružiti nezaboravne trenutke.

Zaključak - Pataja nije samo ono što se vidi na prvi pogled

Pataja je grad kontrasta. Sa jedne strane - blještavilo Walking Street-a, bučni klubovi, ponude koje ne prestaju do zore. Sa druge - mirne plaže na ostrvima, veličanstveni Sanctuary of Truth, ulična hrana koja mami mirisom i ukusom, i ljudi koji i dalje umeju da dočekaju sa osmehom. Cena ležaljke je 50 THB, pivo 80 THB, kokosov orah 50 THB - to su brojke koje i dalje čine Tajland pristupačnim uprkos rastu cena. Kada saberete utiske, Pataja ostaje mesto u koje se ljudi vraćaju. Neki zbog zabave, neki zbog istraživanja, a neki jednostavno zbog onog neobjašnjivog osećaja slobode koji ova zemlja ume da pruži. Bilo da ste prvi put ovde ili se vraćate po ko zna koji put, jedno je sigurno - Pataja će vas uvek imati čime iznenaditi.